Први септембар, пре осам година.
Не планирам да започнем овај састав са причом да смо били савршени и да смо се сви увек слагали.
Свашта смо прошли заједно, било је лепих, а било је и лоших тренутака. Наравно, трудим се да памтим само оне добре.
Anđela i ja |
Често су нам говорили да смо проблематично одељење, то нам никад није сметало јер смо увек бранили једни друге и били заједно у ''проблему''. То су моменти које ћу заувек памтити, наше ретко сложне моменте.. Нека пријатељства заувек остану, а нека оду као да их никад није ни било.. На нама је да одлучимо.
Можда неки тренутно не мисле да ћемо недостајати једни другима, али убеђена сам да хоћемо. Свако схвати овакав растанак другачије, знам да ће мени бити тешко. Не волим промене.Много тренутака ћу памтити, на исти начин ћу памтити и све вас! Јер сви смо ми другачији.
U Sloveniji - Ptuj |
Волела бих да прво споменем и захвалим се нашој разредној, Татјани Димитријевић. Велико хвала за сваки одложени и поновљени контролни, за труд који неки не примећују, за подршку коју сте пружали свима нама. Имамо среће јер смо добили Вас као нашу прву разредну и по мени заувек једину! Никада Вас нећемо заборавити.
Izlet u Muzeju motora |
Специјалну улогу комедијаша имали су Реља, Данијел и Андреј. Засмејавали су нас сваког дана, чак и када смо требали да слушамо и будемо озбиљни, на контролнима на којима смо сви после добили двојке. Њихове тупаве, али на неки начин смешне изјаве су нам увек ведриле дан у школи. Наставници дефинитивно то нису волели.
Јована и Душан Варга, њих сам одлучила да опишем заједно само због једне карактеристике коју деле: машта. Најталентованији и најмаштовитији код нас у одељењу. Обожавам када ми Јока нешто нацрта. Завидим им због тога. Душан Димић, углавном тих, али увек фин и културан када му се обратиш. Волео је да купује девојчицама чоколадице и поправља оловке, ланчиће и остало.
Матеја, који ми је тренутно један од бољих другова. Не знам како успева да трпи моје изјаве и разне жалбе. Често ми је радио физику када нисам знала, хвала му на томе! Наталија, моја најбоља другарица. Нажалост, не од првог разреда јер смо се увек свађале и биле у неком непознатом сукобу. Увек се смејемо када се сетимо тога, драго ми је да смо такве фазе сви увелико прерасли и научили како да будемо добри људи, захваљујући нашој разредној.
Marija i ja |
Онда Анђела и Валентина, заједничко нам је јер сам их обе упознала када смо биле баш мале. Тренутно, Анђела нам је најодговорнија и најбоља ученица у одељењу. Валентина, која ми је била прва другарица. Упознале смо се на Поњавици!
Дуња, увек доброг расположења и фина према свима. Дуго смо тренирале пливање заједно. То ми је било најлепше доба, улепшавала ми је тренинге и опуштала ме. Мина, која воли да се дере и свађа али свима нам је драга. Највише времена сам провела са нјом, чак смо успеле да покваримо бојлер и направимо поплаву у кући, али то је дуга прича! Џенан, увек је био свуда и са свима. Дуго времена провео глумећи жртву али рекла бих да је то прерастао. Сада је један од омиљених.
За крај, хтела бих свима да се захвалим. За незаборавне тренутке, речи, догађаје. Да ли ово сматрам као крај детињства и једног дугог, заједничког пријатељства? Време ће одлучити, али знам да за пар месеци сви отварамо ново поглавље у животу.. Само не заједно.
Теодора Шесто VIII-1
Putujemo |
No comments:
Post a Comment