Anđela: Reći ću vam na rastanku /sastav iz srpskog jezika/

       Pre osam godina, što nije mali broj, smo se upoznali i bez predrasuda krenuli u život zajedno. Sada kada gledam unazad, nikad nisam mislila da će me konačan rastanak toliko zaboleti  

Bilo je tu svadja i svakakvih nedoumica, ali nezamislivo mi je ne vidjati svaki dan ta ista lica sa kojima sam provela osam godina. Moje odeljenje nije savrseno , naravno , niti smo se svi uvek slagali , ali bilo je tu nezaboravnih uspomena . 

S velikim zadovoljdstvom ću vam predstaviti svoje odeljenje. 

Mi VIII-1

 Prvi u dnevniku, zato ga i prvog spominjem je Dušan Varga. 

Pamtiću ga kao veoma inteligentnu osobu koja se zanima za istoriju. Najviše će mi faliti časovi fizičkog kada bismo ga mi , devojčice ,terale da nas juri i tako smo se igrali. Dušan je krupan i visok , a nasuprot njemu je Jovana Vukašinović . 

Varga i Andrej 

Jovana je niska mi mršava  , sve smo htele da izgledamo kao ona . Jovana je jako kreativna i gotovo uvek zamišljena , na časovima odluta u svoj svet što bi nastavnicim jako smetalo. Uvek bi mogla da nas nasmeje njenim smehom. 

Gde je Jovana , tu je i Mateja Vurdelja. Mateja je jako vesela osoba sa neprocenjivim smehom. Voli informatiku , pa nam uvek pomaže oko domaćeg . Nemački mu je omiljeni predmet u školi , barem se mi tako šalimo sa njim. 

Teodora, Dušan, Jovana, Dušan, Mateja

Kada spominjem informatiku , odmah se prisetim Dušana Dimića kome je ispao laptop. Dušan je tiha osoba , barem se tako čini , ali je super drug, Matematika mu super ide, ali se ne trudi dovoljno. Nikada neću zaboraviti kada je svakoj devojčici iz razreda napravio poklon za osmi mart i sve nas iznenadio. Osoba koja je šesta u dnevniku , ali bi uvek rekao da je sedmi , samo da bi izbegao odgovaranje je Relja Janković. 

Jovana i Relja

Jedan od klovnova razreda. Nikada ništa ne uči , ali nekako dobije dvojkuza koju se ne buni. Ostaće mi u sećanju kada bi svaki odmor on i ostali dečaci puštali pesme i svi bismo igrali i pevali. Gde je Relja ,tu je i Dunja iza njega . 

Dunja je jedna od osoba koja će mi najviše faliti. Pamtiću je kao osobu sa kojom idem na maturu , ali i to što se uvek slikam njenim telefonom iako mi kaže dprestanem , ali moram. 

Danijel Nedeljkov  koji nikada nije u školi , ali kada jeste , uvek je neko nevreme. On i Relja prave gluposti na odmorima zbog kojih bi se narednog časa svadjali sa nastavnicima , ali nama ne smeta puno. Kada god može , ubek nas izvuče s odgovaranja. 

Osoba sa kojom se svaki dan vraćam kući iz škole , i zbog čega će mi najviše faliti je Andrej Ristić. On mi je jedan od boljih drugova . Voli da nas zasmejava svojim šalama , a i veliki je akrobata. Kada god bi nešto kupio , ubek bi podelio sa nama. Takodje i on pravi gluposti na odmorima , tako mi je slomio naočare koje jos ubek nisam popravila. 

Kada neko spomene Andreja , ne mogu , a da se ne prisetim Mine Rovčanin kada joj je Andrej isekao neki deo ranca kada smo bili mali.  Mina je jedna od osoba sa kojom najviše provodim vreme. Uvek ima neku temu za razgovor , ali je i najglasnija u društvu. Uvek će mi biit smešno to što bilo koji praznik ili bilo čiji rodjendan slavimo kod nje.

Nata, Teodora, Vanja, Mateja, Andrej ispo peska, Mina 

 Natalija Samardžić , ona je veoma zanimljiva osoba. Uvek će mi ostati u sećanju kada me je učila da vozim rolere. Nije me naučila , ali svaki pad je bio smešan. Takodje ne mogu zaboraviti kada je upala u  Dunav. 

Neko ko preteruje sa šalama je Dženan Tahirović. On je u ratu sa Minom od kad ga poznajem , ali uvek ide kod nje kada i mi. Valentina Tošić , meni najbliža osoba iz odeljenja . ne znam kako je izdržala svih ovih godina pored mene . Mladja je on mene , ali se ponaša kao da mi je mama . 

U sećanju će mi ostati svaka njena kritika . Takodje će mi ostati u sećanju da nikada ne može da prodje pored stola , a da ne sruši nešto.  Faliće mi prepisivanje domaćeg pre časova i trčanje do drugog odeljenja pre kontrolnog.

Teodora 

I konačno na kraju , Teodora Šesto . Nastavnici bi se uvek zbunjivali na njeno prezime , ali nama nikada njeno prezime nije bilo neobično. Najviše ću je pamtiti kao velikog ljubitelja kafe i malo nespretnu osobu.  Uvek će mi biti smešno kada smo svi išli kod očnog i samo ona i ja nismo imale dobar vid. 

            

 Želela bih da se zahvalim na svim lepim trenucima. Sama pomisao da više nikada nećemo biti u istim klupama , raditi iste zadatke i testve i prepisivati mi jako teško pada. Znam da smo se puno svadjali i da se nismo svi uvek voleli , ali ovih osam godina mi je puno značilo. Ne mogu sebe ili bilo koga drugog zamisliti da nije u tom odeljenju , nekako pravimo svi zajedno jedan veliki tim, kao jedna porodica. Ovo je konačno kraj. Hvala vam!

Andjela Mijatović VIII - 1

Putujuća srca